aucèl

Occitanu

Sustantivu

aucèl s. m.

1. aceddu, acellu, ucellu

Prununzia

• [aucèl]
• IPA: /awˈsεl/
• Sillabazione: a | u | cèl

Etimulugia

Vene da u latinu "avicellus".

Parolle currelate

agla, galina